Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

__ 218

Што пашама у око иђаше,

Па се војска натраг повратила, (ваки носи од Турчина главу, Неки двије, а неки четири, Носе турско свијетло оружје, Очекују војеводу Мирка,

Што ће бити горе у планину. Кад војвода гласе разумио,

Да је турски индат погинуо, Тад војвода на ноге скочио,

И на шанац сву војску разреди: ( љева крила Петра Вукотића (0 братучедом Јован-капетаном, А. до Петра Милоша сердара

(' побратимом војводом Илијом, До Илије Бошка капетана,

А до Бошка Бјелице јунаке;

(0 десна крила уредио Мирко, Уредио три српске војводе, Радоњиђа Ива војеводу

(С побратимом Машом капетаном, А до Ива Мартиновић-Марка

( капетаном Шпадијером Стефом,

А до Марка војеводу Ђура, Војеводу Ђура Поповића,

А до Ђура Паја капетана;

По сриједи војевода Мирко

О перјаничким Милом капетаном, Шак на шанац турски ударише. Кад то виђе паша Ферук паша, Препаде се, злосретња му мајка! Пак побјеже, црн му образ био!

990

995

1000

1005

1010

1015