Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

РАИ Тад викнуше српске поглавице; „Стан', Турчине, куд си наклопио, „Ти нијеси друма угодио.“ 955 Па ми страшно удрише на Турке, ( једне стране гарда изабрана, С друге стране Ријечка нахија. Ал' се Турци зорно опријеше, Тер се војске страшно ударише, 960 Погоне се војске по мегдану По сахата тамо и овамо, Кад је пола од сахата било, Црногорци јуриш учињеше С ножевима у бијеле руке, 965 Јадни Турци трпјет' не могоше, Него своје плећи окренуше, Бјеже тужни пут града Клобука, Пут Клобука и пут Коренића, Ђено има хода два сахата. 970 Ал' како ће, брате, утекнути Црна врана сивоме соколу, Али соко орлу великоме, А камо ли Турчин Црногорцу 2 Ћераше их до града Клобука, 975 До Клобука и до Коренића, Не пушташе жива ђавољега, Ни да каже, како им је било. То свједоче крајичници Турци, Којизи су очима гледали 980 Са бедема из града Клобука, Узеше им млади Црногорци Много пуста небројена блага, Прах, олово и другу захиру,