Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

по

„Хајте с војском на друм од Требиња

» У крваве доле Миротинске,

„Да чекате царева индата,

» И да индат царев разбијете.“

Пак позива једнога јунака, 925 Баш сердара Јовићђевић-Сава:

„а на ноге, мој сиви соколе !

„Води гарду с Ријечком нахијом

„У крваве доле Миротинске,

„ Уфатите друме у планину, 930 „Па ми снажно удрите на Турке,

„Нећу ни ја сјеђети залуду.“

Тад скочише српске поглавице, Силновиту војску подигоше,

Обрнуше шњоме уз планину, 935 Бе гледају паше из шанчева.

Тада скочи Петровићу Мирко,

И даде ми знати војводама,

Како мрвне и почине сунце

Да примакну до шанчева војску. 94() Кад у јутро јутро освануло,

Најпрвога од маја мјесеца

На Христово на вознесеније,

Кад Турцима дође погибија,

Турски се је индат подигнуо 945 Од Требиња града бијелога,

Хита индат у пољу Граховцу.

А кад дође горе у планину

На крваве доле Миротинске,

Виђе Турчин крстаче барјаке 950 Око друма на обије стране, |

Виђе Турчин, пак се усплахнуо.