Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

215

„Ја сам волиј главу изгубити „Но царево предати оружје „И срамотно у Цариград поћи.“ Деларин се натраг повратио, Све кажује војеводи Мирку. Када јунак ријеч разумио,

Он изнова војску наредио, Рече јунак јутра ударити

И све Турке под сабљом турпити. У ријечи у коју збораше,

Ево њима ситна књига дође Из Требиња града бијелога,

Од Србина добра пријатеља: „На знање ти, војевода Мирко! »Силан индат иде Ферук-паши » Од Требиња града бијелога, „Три тамбора царева низама „А хиљаду осталих Турака „Баш од Босне пи Херцеговине, „Но ако си јунак, ка те кажу, »Ну дочека царева индата. „Ако теби Бог и срећа даде, „Да разбијеш индат у планину, „Сви су твоји у Граховац Турци.“ Кад војвода књигу проучио, Од радости на ноге скочио, Пак позивље двије војеводе По имену Лукетина Сава

И војводу Петра с Љуботиња: „а на ноге, двије поглавице, „Подигните Ријечку нахију

„И четири храбра капетана,

990

895

900

905

910

915

920