Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

214

ит

Ако ли се не шћену предати

„И предати царево оружје,

„Задај њима моју вјеру тврду, »Да ћу сутра на њих ударити

„И све Турке под сабљу турити.“ Када Француз ријеч разумио, СОкочи јунак на ноге лагане,

Оде право турскоме тамбору

Под шатором, ђе паше сјеђаху. Њима Француз добро јутро зваше, Оба паше Бога прифатише. Деларује њима проговара: „Поздрав вам је од војводе Мирка, „Зове оба, да му се предате,

„Да предате цареве топове

» И остало свијетло оружје, „ПШуштаће вас здраво и весело. „Ако ли се предати нећете,

„Даје вама своју вјеру тврду, „а ће сутра на вас ударити

„И сву војску под сабљом турити. „И ја велим, да му се предате, „Да ви цару војску не губите, „јер се, Турци, бранит' не можете, „Видите ли одсвуд Црногорце „Ђе су вама друма прекинули

» А живу вам воду уватили и“ Ферук паша пристати хоћаше, Али јунак Кадри-паша неће,

Но Французу паша проговара : | „Деларује из града Париза, „Поздрави ми војеводу Мирка,

960

965

870

580