Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

МИ „Ћерају их млади Црногорци, „Хиљаду су глава окинули. 1050 „Но на ноге, Срби, соколови, »Да ви царску војску претечете, уда од врага не утече трага,“ Кад то чуше српски соколови, Сви од земље на ноге скочише, 1055 Побачаше од Турака главе И турачко свијетло оружје, Своје шарке пушке прифатише, Пак на двоје војску разредише, И Турцима пбше у сретање. 1060 Кад дођоше долу Миротинском И књажева, гарда одабрана, Страшан стоја тутањ уз планину, Бјеже Турци како горски вуци, Ћерају их млади Црногорци, 1665 Соколови крилати орлови, Што Турчину не да одмакнути, Но му ножем одсијеца главу. Кад то виђе Ријечка нахија И књажева гарда одабрана, 1070 Што учиње Катунска нахија, Фрисну војска, ка да се помами: „Стан“, Феруче, да се поздравимо, »Срамота је без здравице поћи, „Што ћеш цару честитоме казат%!«< 1075 Пак сприједа удрише на Турке, А о зада млади Катуњани. Мио Боже, на свему ти хвала! Ко ће ово пером описати Ал у пјесму, побре, споменути, 1080