Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

аге.

И остало све царско оружје,

Све барјаке, зв'језде и медаље, 1210 Да то држи у арсенат књаже

Рад спомена турске погибије,

И два хата паша царевије

Под пусатом, хувда сребрније.

Пак скочише тадар Црногорци, 1915 А пред њима српске војеводе,

Здраво доше на поље Цетиње,.

Лијепо их књаже дочекива,

Весеље им чини из топова,

И овако њима проговара: 1220 „Фала вама, браћо Црногорци,

„Фала вама, лави одабрани,

„Кад сте такви силени јунаци!

уМи наш дио царства осветисмо,

„На Косово што је погинуло, 1225 „Да нас нико прекорит не може.“

Садај. вјеруј, брате Славјанине!

Ову пјесму моју од истине,

Али вјеруј, ал како ти драго,

Ал' ће Турчин ово вјеровати, 1930 И наш сусјед, који је гледао

Сврх Врсника, високе планине,

И да сте ми здраво и весело, Црногорци, сиви соколови!

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТХ 15