Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

286

„До Мостара града бијелога, „До Циљана Црнојевић-Ива ! „Што је наше од старине било.“ А кад књазу ситна књига дође, Виђе књаже радоснога, гласа, Пак весело на ноге скочио, Даде уждит' стотину топова, Пак војводи књигу отписује: „Поздрав тебе, Мирко војевода ! » И војнику моме свакојему, „Враћ'те војску, хајте Гори Црној, »Јере нема више ратовања, ујере нама добра помоћ дође »Од Русије и земље Француске, „Баш четири велике ђемије, „Свака носи по сто лубарада, „На њима су силнизи јунаци,

» Од Русије силни капетани

„По имену Тодор Јушковићу,

» Од Француске Дела Гравијера, „Пристали су под град Дубровнику, „Пак не даду више ратовати, „Ни султану војску подизати.“ Кад војводи ситна књига дође, Он свијема глас и књигу каже. Кад то чуше млади Црногорци, Ту весеље страшно учињеше, Пак одоше шићар дијелити

На војника редом свакојега, Војводама дају старјешинство. Господару књазу свијетломе Оставише зелене топове

1180

120

()

“