Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

БА и ми смо, књаже, изгинули, „Ото и тридесет и седам јунака, „Све по избор бољи од бољега, „Међу њима неке поглавице, „Које, књаже, морам споменути. „Погибе нам један силан јунак, „Шев од гарде, војевода Ђуро, „Са сердаром Ђурашковић-Буром, „И погибе Петровићу Лука

„Из крвава села Марковине

„С побратимом Бором капетаном » Од витешке од куће Милића, „И погпбе алај-барјактаре

„Од Његуша Кустодија Машо, „И погибе соко тица сива,

„По имену Манојловић Ристо, „Твога, књаже, хитра перјаника, „Али приђе, нег је погинуо, „Тридесет је посјека Турака. „Ал их, књаже, не треба жалити „Ниједнога, што је погинуо, „јере гинут они никад неће, „јер су вјечни спомен оставили, „Доклен тече сунца и Грахова. „Пет стотина има рањеније

„Од пушака и од бајунета, „Црногорца по избор јунака, „Шиљемо их на поље Цетиње, „А сва војска сједи у Граховцу, „И чекамо од вас заповједи, „Хоћемо ли подигнути војску „И узети сву Херцеговину

1149

1150

1155

1160

1165

1170

1175