Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Ту господу многу исјекоше
Од Стамбола града бијелога,
И осталих царскијех војника За четири хиљаде Турака. Сам' утече паша Ферук паша, Уведе га Смаил-агин Дедо. Нека бјежи, весела му мајка! Он ће казат' Авдулу султану, Како му је ратовање било
Са Данилом Петровићем књазом. Џа се српска повратила војска Искићена турскијем главама
И многијем турскијем оружјем, Звијездама и са медаља,
Које бјеху с Турака скинули. У Граховац прикупи се војска, И од боја трудна починула, Под шаторе цара честитога. Тада скочи војевода Мирко, По добићу јунак књигу пише Своме брату Џетровићу књазу:
„Поздрав вама, књаже и књагино !
„Од вашијех редом поглавица, »Од војника твога свакојега,
„Ми с Турцима мегдан дијелисмо,
„Вјечни спомен овден остависмо, » Осам хиљад глава посјекосмо „И Кадрика-пашу царевога.
„ Узесмо им огњене топове,
„Ове шаторе и турско оружје, „Прах, олово и другу захиру, „Другог блага, есапа му нема.
1115
1125
1130
1140