Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Ту господу многу исјекоше

Од Стамбола града бијелога,

И осталих царскијех војника За четири хиљаде Турака. Сам' утече паша Ферук паша, Уведе га Смаил-агин Дедо. Нека бјежи, весела му мајка! Он ће казат' Авдулу султану, Како му је ратовање било

Са Данилом Петровићем књазом. Џа се српска повратила војска Искићена турскијем главама

И многијем турскијем оружјем, Звијездама и са медаља,

Које бјеху с Турака скинули. У Граховац прикупи се војска, И од боја трудна починула, Под шаторе цара честитога. Тада скочи војевода Мирко, По добићу јунак књигу пише Своме брату Џетровићу књазу:

„Поздрав вама, књаже и књагино !

„Од вашијех редом поглавица, »Од војника твога свакојега,

„Ми с Турцима мегдан дијелисмо,

„Вјечни спомен овден остависмо, » Осам хиљад глава посјекосмо „И Кадрика-пашу царевога.

„ Узесмо им огњене топове,

„Ове шаторе и турско оружје, „Прах, олово и другу захиру, „Другог блага, есапа му нема.

1115

1125

1130

1140