Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

220

» Од санџака од Херцеговине »„Одметну ми Жупу п Грахово, „Има пуно дванаес година,

„Ни ми дају гроша ни харача, „Ни турскога хака са земаља.

» И то књазу алалити ћасмо, „Но се пружи у земљу Турћију, » Одметну ми Џиву и Дромњаке, »да све јаде Зубце и Бањане, „На Бањаним' обали ми кулу, „Пос'јече ми цареве сејгмене, „Понесе ми од боја топове, „Што су нама стари задобили „Под Клобуком градом бијелијем » У мошковског силна џенерала. » А знате ли, лале моје драге, „Кад притисне сву Херцеговину, „Хоће Босну ласно притиснути, „Нашему ће дину додијати, „Кад састави Босну и Србију, „Црну Гору и Херцеговину, »„Мога би нам царство преузети. „Моје лале, да се промучимо,

„Ми да наше царство придржимо !

ује ли була родила Турчина

»У Стамболу, нашем Цариграду, »Да учини измет цару своме, »Да му дадем војску регулану, „Ради вјере и турскога дина, „Силне војске колико му драго, » А“ за војском таин и топове

» И велико благо небројено,

4()