Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПИ

„На Цетињу развалићу цркву, „Батаљити звоно принципово, „Начинити меџиди џамију,

„Те учинит' дину задужбину, „Тада ћемо царовати с миром »И за дуго придржати царство.“ То збораше, Бога не мољаше, Тако њему ни помоћи неће.

Кад разумје султан на дивану, Бино-паши ријеч бесиђаше; „Лало моја, Бино паша стари! „Мојијем ћеш царством управљати.“ Све му даде, што је заискао, Силне војске дванаес хиљада,

И пред њима Вериз-пашу млада, Даде њему санџак барјак царски И велике од боја топове,

И даде му на мору бродове,

Те завезли у ђемије војску

И велику рану и џебану.

Кад се силне паше завезоше, Цар пашама хаир даву даје: »Ајте с Богом, моје лале драге, „Баш у супрот динском душманину. »Да ви мало до невоље дође, „Наћићете пријатеља мога, „Пријатеља од Беча ћесара, »Даће вама праха и ђулета

» И бешкота хљеба за солдате „Из бијела Дубровника, града, »Помоћ' ће ви, преварит' ве неће,“ Отолен се паше подигнуше,

125

130

135

140

150

155