Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

251

И дењизом војску затурише, Истурише под Херцеговину, Па на суво војску извезоше, А на суву џаду натурише.

Ето силне војске на Билеђу, На Билећи табор учинише, Починуше два мјесеца дана, Док окупи Херцеговце љуте, Који полу царевине бране;

Па с' отолен војска подигнула, Царска сила на Бањане дође, На Бањане табор учинише, Починуше за неђељу дана, Док за војском таини стигнуше ; Па се сила царска подигнула, На границу књазу ударише. Дочека их протопопе Лука,

Су његово стотину пандура Од равнога племена Бањана, Бој бијаху, боље не могаху, Док га царска спла освојила. Потискоше протопопа Луку, Четири му изгубише друга: Од Грахова Ћетка барјактара А до њега Јездовић-Јована,

Од Бањана Петра Радовића

А до њега дели Ђока малог. Кад видио протопопе Лука, Када виђе, е му не помаже, Ситне књиге на Цетиње пише: „Књаз-Данило, земљи господаре ! „Ево су нам ударили Турци,

160

165

170

175

180

185