Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

232

мит

„Царска сила низ Херцеговину, »Удрили су Турци на границу, »Е су Турци мене потиснули, „Четири ми друга изгубише, „На Вилусе табор учинише, „Индат мене, ако Бога знадет.“ Ситне књиге земљу прегазише, На Цетиње часком допануше,

А на руке Петровићу књазу. Кад видио, књиге што му кажу, Милије му од свијета биле,

Ће с' удрили на границу Турци; Жели боја, да Србе помене

На Косову што су погинули. Он погледа по својој биљарди, Док угледа Филиповић-Петра,

И до њега протопопа Пера: „Брже да сте на Грахово равно! „Ево су нам Турци ударили, „Царска сила низ Херцеговину, „ Удрили су Турци на границу, „Поп ни Лука у невољи цмили, »Е су Луци притужили Турци, „Четири му друга изгубили, „На Вилусам' табор учинили,

„ Чувајте ми робље од Турака, „Док окупим малу Гору Црну, »да цареву силу дочекамо.“

Па привати калем и хартију, Књиге ситне на племена, пише, На војводе, и на капетане. | Прву шиље у Трешњево равно,

190

195

200

205

210

215