Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

294

„Не остави старога Машана, »Он је добар уређивал' војску, „И три Вука Машанова сина,

„ Бе ударе не требују муње.“ Ону шиље, трећу књигу пише, Опреми је у Бјелице тврде,

А на руке Бору капетану:

» Чу л', Бориша, мене, капетане, „јес' ли чуо, јес ли разумио, »Е су нама Турци ударили, „Сила царска низ Херцеговину.“ (Све му што је и како је каже.) „Него купи све Бјелице листом, „Да си брже на Грахово равно, »Онђе ћете починути с војском, » А на Турке удрити немојте,

» Док ви индат од Цетиња спремим.“ Ону шиље, а четвру пише, Опреми је у племе Његуше,

А на руке Радоњић-војводи: „Јес! ли, Иво, разумио дивно, „Е су нама ударили Турци, „Сила царска низ Херцеговину, »Поп нам Лука у невољи цмили.“ (Све му што је и како је каже.) „Брже купи све племе Његуше, „Да си брже на Грахово равно, »Онђе ћете починути с војском, „Ма на Турке удрити немојте, „Док окупим малу Гору Црну, „Да цареву силу дочекамо.“

Ону шиље, пету књигу пише,

255

260

265

2710

275

280