Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

35 Опреми је питому Цеклину.

А на руке Лукетићу Саву:

» Чуј, сердару, Лучићу Савићу, " »Е су Турци нама ударили, „Царска сила низ Херцеговину.“ (Све му што је и како је каже Ђе поп Лука у невољи цмили). „Брже купи нахију цеклинску, »уДа идемо на Грахово равно, »Да цареву силу дочекамо.“

Ову шиље, шесту књигу пише, Опреми је селу Љуботињу,

А на руке силну попу Ђуру:

» Чуј, војвода, силан попе Ђуро, „деман дође ваља војевати,

уда крс часни крвцу прољевалти, „Ми да Србе старе поменемо, „На Косово што су погинули.“ Кад је ситне књиге растурио, Он довива Петровића Мирка: „Ево тебе, брате, Цетињани, „Ове Бајице, шњима Доњекрајци, »А ево ти од боја топови,

„Да си брже на Грахово, Мирко, »Онђе ћете све војводе наћи, »„Лијепо ћеш починути с војском, „Па ћеш, Мирко, уводити Турке.

„Кад на здравље Спасов данак дође,

»„Предвојићеш на четворо војску, »Са четири стране ударите, „Крв пролијте, зажалит' немојте, „Ради Бога и крста часнога,

285

290

295

300

905

310

315