Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
286
„Ради срца и слободе драге, „Немој пуштит' из Грахова Турке »да унесу цареве топове
„И свилено дарево чадорје,
»Е т овамо повратишта нема,“ Кад равумје Џетровићу Мирко, Приватио војску и топове,
Ето Мирка на Грахово равно. Каде Мирко на Грахово дође, Све војводе на Грахово нађе. Војводама божју помоћ викну, Војводе су на ноге ђипнуле,
Те му с нога помоћ одазивљу. Мало сјели, те су починули, Тада рече Петровићу Мирко: „Да војводе, моја браћо драга! ује ли који уводио Турке,
„Бе су Турци табор учинили, »Има л' војске, колико се каже 2 „Омијемо ли Турцим' ударити #« Војводе му ријеч бесјеђаху: „Господине, Петровићу Мирко, „Силна турска на Граховац војска, „Чадорови ка и лабудови,
„ А мушкети како гора честа, „На регулу цареви солдати, „Нема војске, колико се каже, „У над божиј, добићемо Турке.“ Па одоше уређиват' војску,
С које ће им стране ударити:
С Омутића Петра Вукотића, Око њега Озринићи љути,
320
325
330
335
340)