Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

286

„Ради срца и слободе драге, „Немој пуштит' из Грахова Турке »да унесу цареве топове

„И свилено дарево чадорје,

»Е т овамо повратишта нема,“ Кад равумје Џетровићу Мирко, Приватио војску и топове,

Ето Мирка на Грахово равно. Каде Мирко на Грахово дође, Све војводе на Грахово нађе. Војводама божју помоћ викну, Војводе су на ноге ђипнуле,

Те му с нога помоћ одазивљу. Мало сјели, те су починули, Тада рече Петровићу Мирко: „Да војводе, моја браћо драга! ује ли који уводио Турке,

„Бе су Турци табор учинили, »Има л' војске, колико се каже 2 „Омијемо ли Турцим' ударити #« Војводе му ријеч бесјеђаху: „Господине, Петровићу Мирко, „Силна турска на Граховац војска, „Чадорови ка и лабудови,

„ А мушкети како гора честа, „На регулу цареви солдати, „Нема војске, колико се каже, „У над божиј, добићемо Турке.“ Па одоше уређиват' војску,

С које ће им стране ударити:

С Омутића Петра Вукотића, Око њега Озринићи љути,

320

325

330

335

340)