Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
287
а ињее
А до њега Милоша сердара,
И ђидију војводу Илију,
За њим Цуце, убојице љуте,
И Бјелице, који кавгу траже, Ув ријеку Паула сердара,
А до њега Јован-капетена
С Бањанима и с Граховљанима На богаве и на метеризе.
Вели Мирко: »уја ћу од Средњака. “ А Радовић бесједи војвода:
„ја Ћ' од Орла високе планине, „Нек удари Ђуро на коњике
„И његово гарзе пет стотина; „Почините три бијела дана, „Док на здравље СОпасов данак дође, » Тада ћемо Турцим ударити, „Браћо моја, су четири стране, „Крв пролијте, зажалит“ немојте, » Рад образа свијетлога књаза, „Ради срца и слободе драге, „Па што нама Бог и срећа даде!“ Тако рекли, па се послушаше, Све војводе на ноге ђипише,
· Капетани војску окренуше,
Су три краја Турке оклопише, Ту је силна војска замренула, Док уторник на здравље свануо, Србима је срећа прискочила,
А Турцима велика несрећа. Дигоше се из табора Турци, Ударише на Омутић тврди
На стражаре и српске пандуре,
350
355
360
365
370
315