Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

287

а ињее

А до њега Милоша сердара,

И ђидију војводу Илију,

За њим Цуце, убојице љуте,

И Бјелице, који кавгу траже, Ув ријеку Паула сердара,

А до њега Јован-капетена

С Бањанима и с Граховљанима На богаве и на метеризе.

Вели Мирко: »уја ћу од Средњака. “ А Радовић бесједи војвода:

„ја Ћ' од Орла високе планине, „Нек удари Ђуро на коњике

„И његово гарзе пет стотина; „Почините три бијела дана, „Док на здравље СОпасов данак дође, » Тада ћемо Турцим ударити, „Браћо моја, су четири стране, „Крв пролијте, зажалит“ немојте, » Рад образа свијетлога књаза, „Ради срца и слободе драге, „Па што нама Бог и срећа даде!“ Тако рекли, па се послушаше, Све војводе на ноге ђипише,

· Капетани војску окренуше,

Су три краја Турке оклопише, Ту је силна војска замренула, Док уторник на здравље свануо, Србима је срећа прискочила,

А Турцима велика несрећа. Дигоше се из табора Турци, Ударише на Омутић тврди

На стражаре и српске пандуре,

350

355

360

365

370

315