Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

243

„Не би ли нам срећа добра, била, » Да цареву силу добијемо, „Господару сабљу припашемо, „Моја браћо, у седам краљева, »Да скинемо турски јарам с врата „Сиротињи на Херцеговини.“

У ријечи, коју бесједили,

Док их ситна књига допанула Од питоме Корјеничке жупе

Од ђетића Поповића Гаша,

Ком падаше на ум на Косово

И на вјечне муке од Турака:

» Чуј, војвода, Петровићу Мирко, » Ето на те босанског везира ! »„Индат води на Граховац војсци, „Води војске четири хиљаде,

» ~ ћерају ране и џебане,

»Има пуно хиљаду комора.

ФАко пуштиш на Граховац војску, „Ништа моћи учинити нећеш, „Него војску на Долове спремај, „Те чекајте босанског везира уНе би ли тип добра срећа била, »Да добијеш босанског везира, „Јасно ће те и те помиловалт'.“ Кад равумје Џетровићу Мирко, Он дозива Обреновић-Драга: „Ето тебе гарзе пет стотина,

» Ајде, Драго, на Долове равне, » Чекај, Драго, Турке на Долове, „Не би ли ти добра срећа била, »Да добијеш босанског везира,

545

550

555

560

565