Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

242

Док у вече акшам нојца дође, Почеше се купит' Црногорци, Војводама, доносит' поштење, Иљада су глава донијели, | Седамдесет глава изгубили,

А толико рањеније кажу. Измакле се војске, починуше, Док сриједа сванула на здравље, Црногорци мртве покопаше, Рањенике дома оправише, Војводе се опет састануше

На Омутић планину крваву, Стадоше се Срби разговарат': „Како ћемо Турцим' ударити „И царевој сили одољети #“ Стари Машан ријеч бесјеђаше:: „Не мислите, ко ће погинути, „Но мислите, који ће добити „И учинит' велико поштење, „Помислите, браћо, на Милоша, „Што погибе на пољу Косову „За Лазара, господара свога, „Нигда Милош умријети неће, „Док је људи и овог свијета,“ А бесједи Јован капетане:

» О мој бабо, Вукотићу Машо, „ја ћу своју главу изгубити

„Ја уграбит санџак барјак царски

„да крсташа славнога Лазара.“ Ал' бесједи Радоњић војвода: „Срби браћо, да се послушамо, | „Да на Турке снажно ударимо,

510

515

520

535

540