Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

241

Овој се гарви крила уломише. Док загрмје муња од облака, То не сипу муња од облака, Но војвода Мирко од Средњака, За њима су соколови сиви, Ударише на топове снажно,

На топове п на топакрале,

На тумбаре и често чадорје. Кад се паша на невољи нађе, Удрише му писке у солдате: „Савијте се у тумбар, солдати, „Ево Мирка и његове војске, „Сад ће нама топове отети,

» Да велики лагум закопамо, „Да његову војску лагумамо.“ Ал' се срећа догодила Мирку, У војсци му војника бијаше, Који су му у Стамболу били, Разумију што говоре писке, Они трче, кажу команданту: „Не за Бога, господине Мирко, „Равумјесмо што говоре писке, „Савише се у табор солдати, „Да велики лагум закопају, „Сад ће нашу лагумати војску.“ Кад разумје Џетровићу Мирко, Глас учини међу Црногорце: „Похватајте метеризе тврде, »а тучемо Турке под чадорје.“ Регулани па га послушали, Похваташе метеризе тврде,

Они туку Турке под чадорје.

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х

16

480

485

490

495

500

505