Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Похара Колашина. (1858.)

Пију вино два велика змаја, Два велика змаја огњевита

У Морачу код бијеле цркве, Једно беше Церовић Новица, А друго је Милане сердаре

Са Веруше високе планине,

Од витешка рода Васојева, Шњима пије отац Димитрије, Архимандрит од двије Мораче.! Ладнијем се вином искитише, Па им винце лице угријало, Вели тако Церовић Новица: „Фала Богу, моја браћо драга, „Што уради црногорски књаже „И његови млади Црногорци, „Кад на њега царе ударио, „Над му седам паша ударише, „Не могаше књаза освојити „Ни његову земљу пособити, „Но је књаже паше предобио. „На нас паде срамота велика, „Не могасмо и ми му помоћи, „Ни могасмо, нити помогосмо: „Па и опет, моја браћо драга, „И сад му је царе ударио | „На Граховац на поље широко, »јЈуначки га књаже дочекао,