Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ААЗЕ

„Сад се Фале млади Црногорци „Проз меане и кроз кафеане „На равноме пољу Цетинскоме, „Колико је ко посјеко глава, „Јунаци се по пазарим' фале, „Какови су мегдан задобили,

» И вјечити спомен оставили. „Кад дођемо на Цетиње равно, „Не ћемо их у очи гледати, »Ни од стида међу њима доћи. „Чим ћемо се њима приказати # „Е су наше горе замувкнуле, „Почину нам рђа на оружје, „0 што ћемо, ако Бога знате“ Ал' му вели Милане сердаре: »0 Новица, српска перјанице! »Дигнимо се, покупимо војску, »Да удримо граду Колашину. »Но се бојим од књаза нашега, » Е су дошли царски посланици » Од четири силне краљевине,

» Од Русијске и од Ћесарове,

» Од Франције и земље Инглешке, »Међу књазом вјеру ухватише, „Међу књазвом и Отмановићем, „Пак се бојим од књаза нашега, „Ак' удримо равну Колашину, „Књаз ће нама посјећ' добре главе.“ А Новица њима бесједио:

» О Милане, моја десна руко! уја се бојим удрит' Колашину. „Није шала града освојити,

то