Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

251

„Ни овакве лафе савладати,

„јунаци су они од старине,

„Не познају цара ни везира,

„Нити дају царева арача. 95 „Па Милане, Богом побратиме,

„С киме ћемо на њи ударити,

„Велика је колашинска снага,

„И сам царе од њих стра имаде,

„Ми немамо војске николико 100 „Него Ровца и двије Мораче,

„А ту нема војске три хиљаде,

„А хиљаду у Васојевиће,

„Ју је мало војске за ударца.

„Да нијесмо Куче погазили, 105 „Погавили, огњем изгорјели,

„У Куче су три хиљаде војске,

„Све бирана момка и војника,

„Не можемо зват' их на помоћи,

„Нит ће Кучи од жалости доћи 110 „Нит' ће доћи, нити је прилике.“

А говори Милане сердаре:

»О Новица, Богом побратиме !

„ја отидох на своје дворане,

уја ћу равне Куче прогазити, 115 „Тамо имам доста пријатеља,

»ја се уздам у Бога једнога,

„Пробудићу срца у јунаке,

» И споменут' све старе мегдане,

» И ако смо Куче поарали, 120 „АКО смо их огњем опалили,

»„дапов'јед смо од књаза примили,

»Ема на нас жалост не имаду,