Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

252

„Ни на тебе, ни на мене, Ново! „Ни на нашу сву војску осталу, „Ми никога, Ново, не сјекосмо.“ Тад говори духовни главаре, Архимандрит од двије Мораче: „Видите ли до два српска змаја! „Како се је моја догодила,

„Кад смо прије с војском ударили

А и Куче село изгорјели,

„Кад сам вама заповијед дао, »Да ми Куче, браћо, не кољемо, „Не с'јецимо, но их опалимо, „ ће куће опет оградити,

» А ранимо Куче за послијед, »Могли би нам од потребе бити, „је ли боље што ме послушасте, »је л' истина, да сам погодио 7“ Обадва му капе подигоше, Димитрији руку пољубише:

„ Гебе фала, врховни главару ! »фФала теби и твојој бесједи,

„Боље знадеш, што је за потребу,

„И што ће се послије случити, „Ако би ни Бог и срећа дала, »Да удримо граду Колашину, »Да удримо, да га добијемо,

„Ти ћеш за нас у књаза зборити „И у књаза оба измолити,

»Да ни добре не пос'јече главе.“ Димитрија тако бесједио:

„Не бојте се, два моја витеза! »Ја се уздам у Бога милога

125

130

135

140)

145

150

155