Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
258
„И нашега књаза свијетлога, „Ако бисмо Колашин добили, „Неће књаже изгубит' нам главе. „Истина је, моји два витеза ! »Од краљева биђе њему тешко, „И вељу ће муку дочекати, „Књаз је мудра и паметна глава, „Он ће знати њима одговарат', „Но устан'те, п купите војску.“ А Новица био бесједио:
» О Милане, Богом побратиме ! „ајде брже у Куче камене, „Ако би ни Бог п срећа дала, „Еда би се Кучи преозловили, „И јошт нама дошли на помоћи, „Отпиши ми што си урадио, „Јеси л наше Куче обратио.“ Милан пође низ Куче камене, Па полази старе пријатеље,
И окупи Куче свеколике,
Добро Милан ријеђа јунаке, Спомењује за старе мегдане, Спомењује младе Црногорце, Како с Турцим' мегдан задобише, Прославили име по свијету, Кучи њему тако бесједише: „Истина је, Милане сердаре! »Да су вјечни спомен оставили, „И јуначки мегдан задобили, „Ема што су и нас поарали, „Велику су добили греоту,
+» То им нико зафалити неће.“
160
165
170
175
180
185