Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

254 Милан мудра и паметна глава Па Кучима дивно одговара: „Истина је, Кучи браћо драга ! »Да су вама жалост учинили, „Кад су на вас прије ударили. „Не кривите браћу Црногорце, „Ни кривите књаза свијетлога, »Но кривите све ваше главаре, „Што не знаду владати народом „Нити знаду части ни поштења, „Те не хћеше књаза припознати, „Него књаза на мегдан позваше, „Није ласно с књазвом ратовати, „Видите ли, што су Црногорци, „Какве царске силе сатријеше2 » Ајте, браћо, мене послутајте, »Прекорите срце у јунаке, „Помислите за турске мегдане » И на наше младе Црногорце, „Па жалосна срца пресловите, у Ајте, браћо, да се окренете, »Да удримо граду Колашину, да њих добро турски султан знаде, » И од њега велик страх имаде, „Еда би ни Бог и срећа дала, „Еда бисмо њега освојили. „Истина је, Кучи браћо драга! »Да га није ласно освојити, » И да ћемо многи изгинути, »Ма ако 6' смо њега освојили,

2

»И који би на њем погинуо, „Име њему погинути неће,

190

195

200

205

210

215