Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

МИ „Докле траје сунца и мјесеца. 220 „Пак се уздам у Бога једнога, „Који не би на бој погинуо, „И кад бисмо њега освојили, »Поћи._ ћемо књазу свијетломе, „да вас ћу се у књаза молити, 995 » Опет ће ве књаже приватити, „Кога кара, тога и милује, „ Такови је црногорски књаже, » Он је таки, така му је влада.“ Кад га чуше на збору јунаци, 230 Сви Милана мило послушаше, Оставише мајке и љубовце, Млада момчад у планини овце, Све се спрема граду Колашину. Но да видиш Милана сердара, 235 Сердару се срце радоваше, Па шарену књигу направио, Шаље вњигу у Морачу доњу, Димитрији од двије Мораче И Новици, своме побратиму: 240 „На ноге се моја браћо драга ! „Устаните, окупите војску, „Ево са мном сви Дрекаловићи „И родбина од Васојевића, »ја се спремам граду Колашину, 915 » У четвртак мислим ударити. » У петак ће мајке прокукати, „али турске, ал' наше ришћанске. „По некога добра бити неће.“ _ Па је другу књигу накитио, - 250 Те је шиље у Братоножиће,