Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
256
А на руке Вуку капетану
И витезу Беши буљумбаши,
Овакву им сердар књигу пише: „Повдрављам ве, моји два витеза ! 955 » Чим примите књигу шаровиту, „Покупите све Братоножиће
» ПИ Лутовце, наше крајичнике,
„ Ајте шњима уз Котич планину,
„Право ајте горе ва Верушу, 260 „На Верушу високу планину,
» И ту ћете мене наодити,
»Да удримо граду Колашину.
„Ма немојте, браћо, задоцнити,
„У четвртак оћу ударити.“ 265 Чим примише књигу шаровиту,
Дигоше се српски два витеза,
И убрзо војску покупише,
Окренуше у Котич планину,
Калауви Беша буљумбаша, 2710 Поред њега Вуко капетане.
Преминуше Котича планину,
На Верушу војска долазила,
Ту сердара с војском наођаху,
И уз њега од Кучах главаре. 215 („Не могу т их редом каживати,
„јер би пјесна подугачка била.«)
Ту заједно војску мјешаше.
Мало било, много не трајало,
Ал' ево ти Бошковић-Николе, 280) Капетана од Васојевића,
И он води све Васојевиће,
Како му је сердар наредио.