Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

256

А на руке Вуку капетану

И витезу Беши буљумбаши,

Овакву им сердар књигу пише: „Повдрављам ве, моји два витеза ! 955 » Чим примите књигу шаровиту, „Покупите све Братоножиће

» ПИ Лутовце, наше крајичнике,

„ Ајте шњима уз Котич планину,

„Право ајте горе ва Верушу, 260 „На Верушу високу планину,

» И ту ћете мене наодити,

»Да удримо граду Колашину.

„Ма немојте, браћо, задоцнити,

„У четвртак оћу ударити.“ 265 Чим примише књигу шаровиту,

Дигоше се српски два витеза,

И убрзо војску покупише,

Окренуше у Котич планину,

Калауви Беша буљумбаша, 2710 Поред њега Вуко капетане.

Преминуше Котича планину,

На Верушу војска долазила,

Ту сердара с војском наођаху,

И уз њега од Кучах главаре. 215 („Не могу т их редом каживати,

„јер би пјесна подугачка била.«)

Ту заједно војску мјешаше.

Мало било, много не трајало,

Ал' ево ти Бошковић-Николе, 280) Капетана од Васојевића,

И он води све Васојевиће,

Како му је сердар наредио.