Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
~4
[5] сл
Са три стране састаде се војска
На Верушу високу планину.
Пак се силна војска окренула,
Иде војска крајем Таре ладне,
И Тару је воду преминула,
И сумину равно Матешево,
И дођоше гори Планиници 290 На границу турску и каурску
Према б'јела града Колашина.
Још не бјеше зора отворила,
Ево близу Колашина дбше. —
Кад шарена књига долазила 995 На Новицу и на Димитрија,
И виђеше што им књига пише,
Тад Новица на ноге скочио,
И приппаса сабљу о појасу,
И у појас пушке обадвије, 300 Међу њима ножа пламенога,
О рамену објеси шишану,
Дората му млађи изведоше,
Па закрочи Ново на дората;
Димитрије на ноге скочио, 305 И он паше сабљу од мегдана,
И у појас пушке обадвије,
Без никаква ножа ни анџара,
Димитрија усједе на вранца,
О вранцу су четири кубуре, 310 Те му висе седлу о јабуци,
Огрну се црном тамбарином,
А завија у мараму браду,
Па прикучи тешку топузину,
Објеси је вранцу о ункашу: 315
ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТХ 77