Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

~4

[5] сл

Са три стране састаде се војска

На Верушу високу планину.

Пак се силна војска окренула,

Иде војска крајем Таре ладне,

И Тару је воду преминула,

И сумину равно Матешево,

И дођоше гори Планиници 290 На границу турску и каурску

Према б'јела града Колашина.

Још не бјеше зора отворила,

Ево близу Колашина дбше. —

Кад шарена књига долазила 995 На Новицу и на Димитрија,

И виђеше што им књига пише,

Тад Новица на ноге скочио,

И приппаса сабљу о појасу,

И у појас пушке обадвије, 300 Међу њима ножа пламенога,

О рамену објеси шишану,

Дората му млађи изведоше,

Па закрочи Ново на дората;

Димитрије на ноге скочио, 305 И он паше сабљу од мегдана,

И у појас пушке обадвије,

Без никаква ножа ни анџара,

Димитрија усједе на вранца,

О вранцу су четири кубуре, 310 Те му висе седлу о јабуци,

Огрну се црном тамбарином,

А завија у мараму браду,

Па прикучи тешку топузину,

Објеси је вранцу о ункашу: 315

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ ТХ 77