Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

258

Не би реко, драги побралтиме, Да је оно црни калуђере,

Него да је Старина Новаче.

Па Новица њему бесјеђаше, Збори Ново са коња дората: „Чујеш ли ме, оче Димитрије! »ја отидох у Морачу Горњу

» До Тушимње, до моје старине, „Покупићу војску до Тушимње, »јо Тушимње, и до Буковице, „Буковице турачке крвнице,

„И до Струга и села Малинска, „До Слатине, моје старевине, „То су наши ускоци јунаци, »Они знаду што су Колашинци, „Они знаду шњима боја бити, „То ву наша од Мораче крила, „И узећу Бегана сердара,

„2 је Беган страшна мегданџија, » И скупићу Горње Морачане

» Од бијеле куле Драговића „Па до куле Миње војеводе, „До Љевишта и горњег Јаворја, „Ево с војском идем Колашину. „И ти скупи Доње Морачане „И Ровчане, сиве соколове, „Ајде шњима на широке Равни, „Да окрени, освани на жирке, „Ту ћемо се с војском мијешати, „ А Милан ће из пријека доћи. » И довести три хиљаде Куча »И четврту од Васојевића.

320

325

330

335

340

345