Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
„Ал се немој, оче, одоцнити, „Ко одоцни, биће јунак гори.“ То с добрије коња дивањаху, Па Новица уз Морачу пође, Купи Ново Горње Морачане, И ускоке избране јунаке,
И шњим бјеше Бегане сердаре. Димитрија не стоји залуду, Купи Митар Доње Морачане,
И Ровчане сиве соколове. Подиже се војска уз Морачу, Али војска освану на Жирке; Ал' ето ти Церовић-Новице,
И шњим бјеше Бегане сердаре, Шњима војска Горњеморачани И ускоци рабри витезови,
Ту се стаде војске три хиљаде Приђе зоре и бијела дана, Окренуше граду Колашину. Ал' ето ти Милана сердера, Шњим је витез Бошковић Никола, Већ Никола, млади капетане, Поред њега Вуко капетане,
И шњима је Беша буљумбаша, За њим војске четири хиљаде, (ве голема момка убојника, Стадоше се војске свеколике Под 6 јелијем градом Колашином. Па главари војску наредише, Уређује Церовић Новица:
» О Милане, богом побратиме ! „Ти удари на бијеле куле,
1
350
355
360
365
370
375