Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
ита
„На бијеле Моминове куле. „Бе се суше црногорске главе, » И поведи Куча три хиљаде; „Ти Никола, нови калетане ! »Ти удари на бијеле куле, „На бијеле куле Пашовића, „Пашовића и Дуратовића;
„А ти, Вуко, чуј ме, капетане ! „Ти удари на бијеле куле, „На бијеле куле испод града,“ Па четврту војску уређива, Наређује Павићу сердару
Од Роваца мјеста витешкога, Да удари на бијеле куле Мушовића и Мартиновића :
» 10 су турске змије убојите, »Мнозињи су очи повадили,
» И доста се глава накидали, „А највише од наше Мораче, > А ти чуј ме, оче Димитрије! »Да ми нашу војску мијешамо » Од ускока и двије Мораче, „Да удримо на беден од града,
„Па што Бог да и срећа јуначка !“
Кад Новица разредио војску, Равредио, дивно уредио,
Сваки своју војску најавио, Околише града Колашина.
А кад сину зора од истока, Развише се војнички барјаци, Кад виђеше Турци Колашинци, На град пуче зелена лубарда,
380
385
390
995
4(()