Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

261

Абер даде равну Колашину.

Што за Фајду, драги побратиме ! Запуцаше пушке на хиљаде

Од Србаља стари витезова, 415 Сви једанак удрише на Турке.

Боже мили, чуда великога !

Заметну се страховита кавга,

Запуцаше пушке на хиљаде,

И Фиснуше до седам хиљада. 420 Боже мили, чуда великога!

Колашин се из темеља тресе

И бијеле око њега куле

И турачке крваве паланге,

Нит' га могу Орби освојити, 495 Ни се лако даду Колашинци;

Нож сијева, крв се пролијева,

Замути се Тара валовита

Већ од крви коњске и јуначке,

Но на бедем Србљи јуришају, 430 За бедем се рукам' доваћају.

Не даду се Колашинци Турци,

Но ваљаху Србље око себе;

Уришују на бијеле куле,

На бијеле куле п чардаке, 435 Но не дају змије Колашинске,

Но Србима ваде очи црне.

Боже мили, чуда великога !

Нит' их могу Срби предобити,

Нит' се Турци предобити даду: А4() Стоји јека рањена јунака,

Стоји јека мртва и рањена,

Кликују се на гласу витези,