Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
261
Абер даде равну Колашину.
Што за Фајду, драги побратиме ! Запуцаше пушке на хиљаде
Од Србаља стари витезова, 415 Сви једанак удрише на Турке.
Боже мили, чуда великога !
Заметну се страховита кавга,
Запуцаше пушке на хиљаде,
И Фиснуше до седам хиљада. 420 Боже мили, чуда великога!
Колашин се из темеља тресе
И бијеле око њега куле
И турачке крваве паланге,
Нит' га могу Орби освојити, 495 Ни се лако даду Колашинци;
Нож сијева, крв се пролијева,
Замути се Тара валовита
Већ од крви коњске и јуначке,
Но на бедем Србљи јуришају, 430 За бедем се рукам' доваћају.
Не даду се Колашинци Турци,
Но ваљаху Србље око себе;
Уришују на бијеле куле,
На бијеле куле п чардаке, 435 Но не дају змије Колашинске,
Но Србима ваде очи црне.
Боже мили, чуда великога !
Нит' их могу Срби предобити,
Нит' се Турци предобити даду: А4() Стоји јека рањена јунака,
Стоји јека мртва и рањена,
Кликују се на гласу витези,