Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

262

Тама пала граду Колашину, И Колашин града притиснула, И вароше б'јеле око града

И бијеле куле испод града, Ту брат брата познал' не могаше, А камоли Турчин каурина, Од црнога праха и олова. Бога моли Димитрија старче, А да пуне вјетар од истока, Да рашћера маглу по крајини, Да он види што се урадило, Ко ће бити, ко ли предобити, Бога моли, па га умолио,

Од Кома је вјетар ударио, Већ од Кома високе планине, И разагна маглу по крајини, Кад јунаци очи отворише,

И виђеше што су урадили, Да нијесу града освојили,

Ни бијеле куле око града, Таде Србљи боље навалише. Ма Никола удри капетане Са Србима од Васојевића,

И освоји куле Пашовића, Пашовића и Дуратовића

И њихове велике чардаке, Бе су многе главе окапале Од нашије Срба витезова, Баш Никола нови капетане, Освојише, па их развалише. А кад виђе Вуче капетане

И витеже Беша буљумбаша,

415

450)

455

460

465

470

[755 сл