Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ВН Јуришише на бијеле куле, На бијеле куле испод града, И освоји куле и вароше. А то виђе Павићу сердаре, На покличе сиве соколове Из Роваца мјеста јуначкога, Па удари на крваве куле Мушовића и Мартиновића, Ђе се суше од Мораче главе. Кад то виђе Милане сердаре, Он закрочи својега мркаља, У рукама сабља повађена, А за њим су Куча три хиљаде, На најтврђе ударио куле, На најтврђе Мумпнове куле, На најтврђе куле и паланге И његове велике чардаке, Ту се страшна заметнула кавга, Нити може куле освојити, Нит' се Мумин освојит не даде, Брани пусте куле п чардаке, На њи многи Кучи изгибоше. Ма се војска јаду не подаје! Но да видиш Милана сердара На његова мркога дората, Па га бије плетеном камџијом, Нагони га Муминовој кули, Голу сабљу носи у рукама, Коњ му игра, а сабља сијева, И до б'јеле куле долазио, За кулу се руком прифатио, Но од куле пушке запуцаше,

480

489

490

495

500

сл с (5