Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

264

ил

Но сердару добра срећа била, Мрков га је главом заклонио, Те убише коња под сердаром, Коњ му паде, а сердар остаде, Сабљом с'јече у врата од куле, Насрнуше три хиљаде Куча, Муминове дворе освојише.

Но да видиш Милана сердара, Муминова хата уграбио,

Кад уграби коња Муминова, Јошт се бјеше боље расрдио, С'јече Турке, невјерне хајдуке, Витешке је крвавио руке.

Оно гледа Церовић Новица

Сб Димитријом од Мораче Доње, Па на тврди беден ударише, Бијела муљврата саломише,

По граду се затурила кавга, Па Новица расрди дората, Разагони кроз Колашин Турке С остром сабљом у бијеле руке Не знаде се уморит' Новица, Нити оће јунак починути,

Док бијела не освоји града.

А да видиш Димитрију старца! Он не пали пушку од образа, Нити сабљом с'јече од појаса, Него држи тешку топузину, Туче Турке, невјерне хајдуке, Туче Турке на обије стране, Бога моли, да му припомаже. Полетају низ Колашин главе

2

510

515

520

525

580

585