Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

268

атман

„»Погибоше наши стотинашт, „Који нашом војском управљаху, „И јунаци млади десечари, „Погибоше наши барјактари.“

(С Новицом се у лице пољуби, Пак по томе љуби и Милана. „Благо мене, два огњене змаја ! „Када виђех мојијем очима,

„Е страшнога змаја предобисмо, „Сад не жалим старац умријети.“ И још ово вели Димитрија:

» О Новица, српска перјанице: „Благо тебе и кољену твоме!

»Е си вјечни спомен учинио, „Многи знаду ђе сп доходио, „Многи ће те Србљи завидити. »О Милане, витешки сердаре! „Весели се и радуј се дивно,

„И фали се вазда пред господом, „Пофали се, а и јеси фала, „јеси страшни мегдан задобио.

» О јунаци, наши соколови ! »Радујте се витешки војници, »Е вјечити спомен задобисте.

„А ви, мртви, покојна вам душа! „Божјега се лица нагледали,

„У рају вам душа почивала !< Још изусти оче Димитрија:

» Чујте мене, сва војска остала, „Покупимо Србе витезове,

„Ове мртвога и рањена друга, „На турске их коње товаримо,

640

645

650

660