Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
268
атман
„»Погибоше наши стотинашт, „Који нашом војском управљаху, „И јунаци млади десечари, „Погибоше наши барјактари.“
(С Новицом се у лице пољуби, Пак по томе љуби и Милана. „Благо мене, два огњене змаја ! „Када виђех мојијем очима,
„Е страшнога змаја предобисмо, „Сад не жалим старац умријети.“ И још ово вели Димитрија:
» О Новица, српска перјанице: „Благо тебе и кољену твоме!
»Е си вјечни спомен учинио, „Многи знаду ђе сп доходио, „Многи ће те Србљи завидити. »О Милане, витешки сердаре! „Весели се и радуј се дивно,
„И фали се вазда пред господом, „Пофали се, а и јеси фала, „јеси страшни мегдан задобио.
» О јунаци, наши соколови ! »Радујте се витешки војници, »Е вјечити спомен задобисте.
„А ви, мртви, покојна вам душа! „Божјега се лица нагледали,
„У рају вам душа почивала !< Још изусти оче Димитрија:
» Чујте мене, сва војска остала, „Покупимо Србе витезове,
„Ове мртвога и рањена друга, „На турске их коње товаримо,
640
645
650
660