Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

267

Да окупе стоку колашинску. Војска их је врло послушала, Колашинску стоку окупила, "Боже мили, чуда великога ! Кад су ситну стоку избројили, Све оваца и добрије коза, Има пуно четрдес хиљада, Шест хиљада коња и волова И хиљаду роба свезаније,

Све су буле и та ђеца луда. Окупише главе од Турака, Има глава петнаест стотина, Бацише их у Тару у воду,

Џа их Тара вода однијела. Новица се грохотом смијаше. Сердару се срце весељаше, Димитрија Богу захваљаше:

» Част и слава рода јуначкога ! »Богу хвала и Богородици ! „Кад велика змаја предобисмо, „Великога града Колашина, »Е смо нашу браћу осветили »Од Косова што су урадили, »Сами ће се султан зачудити, „Кад зачује, што смо учинили. » Он га није могб освојити, „Ни под крило своје пособити, »Ми га данас, браћо, освојисмо, „И ако не доста погинуло, „Њима нигда име не умире, „Докле траје на истоку сунце. »„ Ал" смо добро с главе погинули,

605

610

615

620

625

630

635.