Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

2 она Да убјежи у гору зелену, Добар њима јунак не даваше, Од ускока Бегане сердаре. Но ускоци Турке поћераше, Ускоци су лаки на ногама, Б'јеле своје уморили руке, Сијекући кров Колашин Турке, Но ако су руке уморене, Лагане су ноге под ајдуке,

Разагналше кров планину Турке,

И стотину глава посјекоше, А што мало бјеше побјегнуло, То утече у Колашин Доњи, И то бјеше пола рањеника. Боже мили, чуда великога ! Купе војску српски витезови, Купе своју, и разбрају војску По ливада крајем Колашина. Ма је доста војске погинуло Од Роваца и двије Мораче

И ускока, од Мораче крила, Погинуло дв'је стотине друга, И толико више рањеника,

Ту погибе од Васојевића, Васојевић и Братоножића, Седамдесет и више четири,

И толико бјеше рањеника,

И Куча је много погинуло, Стотина је пуно погинуло,

· Рањеника више од стотине.

Па скочише војскам“ человође, |

И свој војсце тако наредише,

575

580

585

590

595

600