Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

270

поинт

„Ми лијепи начин учинисмо,

„Но што ћемо од робја турскога 7

„Ко ће ранит' робље у Морачу г „Што ни оћу буле некрштене 7

„Што ни оћу турска ђеца луда г „Но вратимо робље на трагове,

»Нек се вуку, куђ' је њима драго, „Нека просе кроз турске градове,

„Но им дајмо неколико мала, „И дајмо им љеба неколико, »Да по путу не липшу од глади, „Докле дођу у турске градове.“ Сва Новицу војска послушала, Тере натраг робје повратише,

И даше им мала неколико, Неколико мала од оваца, Препратише робје уз планину, И дођоше робје у Турака.

То се чудо и до цара чуло,

Па кад чуо цар Отмановићу, Од јада га забољела глава: „Ала кардаш, чуда великога ! „Што учини црногорски књаже! „Што учини, каква му је снага! „Те разури Колашина мога. „Дујте добро, два веља везира! „ И господа, што сте око мене, „Мислио сам у разуму моме, „Да би моју силу сакупио,

„Да Колашин не бих одузео, „Тврд је био, Бог да га убије! „На њему се три границе стају:

то0

7105

710

115

120)

7125

730