Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
271
» Од простране Босне каловите, „Босне земље и Херцеговине,
„И од равне моје Арбаније,
„ А четврта мала Гора Црна,
„То граничи с градом Колашином, „Кроз њем тече Тара валовита: „И такви ме гласи допадоше
» Од онога црногорског књаза, »Буд предоби града Колашина, „Што ће чинит од други градова 2 »Све ће моје земље освојити. „Што учини на Граховац равни, » Те ми моју изасјече војску, уИзас'јече пи зароби живе,
„Пи на томе није починуо,
„Но се опет брже потежпио.
» И чујте ме, два вељи везира, »СОлаћу књиге на четири стране, „На четири веље краљевине,
»Да уставе црногорског књаза, „Да устану и вјеру ухвате,
АКО они не скочише орзо, „Књаз ће доћи до Стамбола мога, „Па ни нама лако бити неће.“ Рекоше му обадва везира, Рекоше му, те се препадше: „Истина је, мили господаре !
„Но се владај мудро и паметно, „Пиши књиге, ако Бога знадеш.“ Па четири књиге направио, Једну шиље цару русијскоме, Другу шаље бечкоме ћесару,
785
Та)
7145
750
755
760