Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

271

» Од простране Босне каловите, „Босне земље и Херцеговине,

„И од равне моје Арбаније,

„ А четврта мала Гора Црна,

„То граничи с градом Колашином, „Кроз њем тече Тара валовита: „И такви ме гласи допадоше

» Од онога црногорског књаза, »Буд предоби града Колашина, „Што ће чинит од други градова 2 »Све ће моје земље освојити. „Што учини на Граховац равни, » Те ми моју изасјече војску, уИзас'јече пи зароби живе,

„Пи на томе није починуо,

„Но се опет брже потежпио.

» И чујте ме, два вељи везира, »СОлаћу књиге на четири стране, „На четири веље краљевине,

»Да уставе црногорског књаза, „Да устану и вјеру ухвате,

АКО они не скочише орзо, „Књаз ће доћи до Стамбола мога, „Па ни нама лако бити неће.“ Рекоше му обадва везира, Рекоше му, те се препадше: „Истина је, мили господаре !

„Но се владај мудро и паметно, „Пиши књиге, ако Бога знадеш.“ Па четири књиге направио, Једну шиље цару русијскоме, Другу шаље бечкоме ћесару,

785

Та)

7145

750

755

760