Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

де

Трећу шиље краљу Францускоме, А четврту инглеској царици. Овако им султан књиге пише: „Мили поздрав, од земље краљеви, ујесте л чули, што се урадило »Од Данила, црногорског књаза % » Е освоји Колашина мога,

» Ту је моја превелика снага,

» Од простране моје Арбаније „Па и Босне и Херцеговине. „Мало му је било на Граховац, „Те је мога пашу изгубио“

» И пашину сву војску осталу. „Ви краљеви за то добро знате, „Ви сте међ' нас вјеру уфатили, » А књаз за то ни абера нема, „Но разури тврда Колашина,

» И зароби мало и велико,

» И пос'јече сабљом свеколико. „Умирите, ако Бога знате, »„Поврните колашинско благо

» И њихова мала великога,

» А за мртве разговора нема, „Но пребите прве за потоње, „Већ све моје плаћене солдате „да несретње Турке колашинске, „Сами знате тако право није. „Право није, ма лијека није“ Устадоше сви четири краља.

И послаше своје вјерне слуге, Црногорског књаза покараше, Што се тиче у турске градове,

765

770

115

180

со сл

7190

795