Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

278

„Када куле турске изгоресмо;

„И ја више кажевах јунаштво, „Што сагорех четрдесет кула,

„И стотину глава осјекосмо,

„А педесет изгорех Турака;

„И могах се од Брђана бранит, „И јунаштво према њима казах, „Докле бану војевода Мирко,

„Па од мене стаде говорити: „»бјед“, Новица, на зло ударио! „„Да л' не видиш, Церовић-Новица, „»Што јунаштво Мирко учинио ! „»је дочеках султанову војску „»На Грахову пољу широкоме, »»Око мене бјеху Црногорци,

„» Три сам паше турске погубио, „„Шњима војске дванаес хиљада, << „Кад то рече војевода Мирко, „ја не могах више говорити,

„Но изљегох из китне биљарде, „И заклех се Богом истинијем, »Да ћу купит' на Колашин војску „И свега га ватром сагорети.

„Но чу л' те ме, што ћу говорити ! „ја ћу силну покупити војску „Без изуна славна господара,

„А кад буде кабајет теглити, „Теглиће га Церовић Новица,“ Таде рече војвода Миљане:

„Тебе Фала, наш соколе сиви! „Наређуј нам силовиту војску.“

А рече им Церовић Новица:

125

130

135

140

150