Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

277

А он њима говорит' отиде: „Чујете ме, српски поглавари, ује ли мајка родила јунака, „Да окупи силновиту војску „Без изуна нашег господара, „Да удари на Колашин шњоме '“ Кад то чуше српски поглавари, Сви у земљу погледаше црну, Не умију ништа говорити,

Но Новица говорил' отиде:

„А ђаволе, српски поглавари, „Како нема никаква јунака, „Да потегне кабајет велики

» Од нашега славна господара, „Да покупи без изуна војску !“ Тако рече Церовић Новица: „Олушајте ме што ћу говорити: »ја сам био о Ђурђеву дану „Код. нашега славна господара, „И бијасмо на китну биљарду, „Ту бијаше дванаес сената,

„Па о свачем јеглен затурисмо, » О јунаштву и о крајинама, „Почеше се валит' Црногорци, „Сваки своје казује јунаштво, „Неки вели: учињех јунаштво „На крваву Спужу на крајини, „Неки вели: ја на Подгорици, »Неки вели: ја сам на Жабљаку; уја се брањах од Црногорацах, » И кажевах ја моје јунаштво, „Што учињех у Дробњаку моме,

95

100

105

110

115

120