Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

и

„Не дадоше Колашинци Турци, „Но 'Ђорђија мога дочекаше, „На друму му главу откидоше, „Узеше му књажевога данка. »Ту су мени очи извадили,

»И противно књазу учинили. „ја се уздах и Бога надах, „Нећу л чету покупити малу, „Али чету ал' велику војску, „Нећу л' брата осветити мога, „Па сам скоро био на Цетиње „Код нашега славна господара, уја му исках изун и алала, „Нећу л' чету покупити малу, „Нећу л брата осветити мога, „А књаз мене тако сјетоваше: „ „Сјед), Миљане, не учини буне, „јеси л' чуо, јеси л разумио, „јесу пошли министери царски „»И консуле сила од Европе, »»Па да иду уз Херцеговину

» „До удута Иван-беговине, „»Консуле ће наоколо поћи

„»И тудије међе поставити,

„»И међу нас слогу оставити, »»Да с не кољу Турци и каури.«“ „Сад шта ћемо од живота, свога; „Нама многи јади остадоше „На крваву Колашину граду.“ Кад то чуше српски поглавари, | Сваки шути, ништа не говори. Сиви соко Мишнић Милисаве,

65

70

15

80

85

90