Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

281

Кад дођоше Врху Јабланову, Ту их био данак оставио,

А тамна их ноћца приватила, Ту Новица војску уставио. Док његова војска починулл, Дотле саба зора отворила, Тада скочи Церовић Новица, Па наножи друга шес стотина; Када своје друштво наножио, Док пукоше шибе на Јасењу, Абер даше на чегтри стране, То зачула свака српска војска Док удари капетан Зарија, Он удари преко Бјеласице

На бијеле колашинске овце, Побише се огњем из пушаках. Зачу боја војвода Миљане, Па удари на тврдога града. Ту велику кавгу заметнутше, Докле стаса капетан зарија, И Миљану у пндата дође,

И доћера плијен са планине, И донесе са Тураках главе.

У граду се Срби састадоше, И крвава града приватише, И стотину глава посјекоше, И турачко робље поробише. Када зачу Петар капетане, Он удари с војском на Јасење На крваве Пепића чардаке, Како дође, срећа му је била, Те чардаке с ватром сагорио,

225

230

235

24()

245

250