Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
282
ан ан
Што је мушко, под мач ударио,
Што ли женско, оно поробише.
А кад зачу Церовић Новица, 2: Он удари на седам катуна,
Бог му даде, срећа му је била,
И катуне с ватром сагорио,
И с Турака главе уграбио,
Уграбио шесет и четири, 260 И стотину роба заробише,
И с катуна плијен поћераше,
Отидоше пољу Усовића.
Ту нађоше Петра капетана,
Око њега силновиту војску, 265 Бјеху турске уграбили главе,
Четрдесет и четири главе,
И шездесет роба зоробили.
На Липово кад се састадоше,
Ту велики шићар дијелиште. 270
ст сл
Таман сјели и отпочинули,
Док Новици ситна књига дође
Од сокола војеводе Мирка:
„Што учини, Церовић-Новица,
„Што окупи без изуна, војску, 975 „Без пзуна славна. господара,
„Што поквари код нашега књаза;
„Но чујеш ли што ћу говорити,
„Књаз ће тебе жива уватити,
„Је на огањ живи изгорјети. 980 „По разбирај силновиту војску,
„Па ти бјежи, не би л утекао,
„Не би л' своју скапулао главу !“