Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

282

ан ан

Што је мушко, под мач ударио,

Што ли женско, оно поробише.

А кад зачу Церовић Новица, 2: Он удари на седам катуна,

Бог му даде, срећа му је била,

И катуне с ватром сагорио,

И с Турака главе уграбио,

Уграбио шесет и четири, 260 И стотину роба заробише,

И с катуна плијен поћераше,

Отидоше пољу Усовића.

Ту нађоше Петра капетана,

Око њега силновиту војску, 265 Бјеху турске уграбили главе,

Четрдесет и четири главе,

И шездесет роба зоробили.

На Липово кад се састадоше,

Ту велики шићар дијелиште. 270

ст сл

Таман сјели и отпочинули,

Док Новици ситна књига дође

Од сокола војеводе Мирка:

„Што учини, Церовић-Новица,

„Што окупи без изуна, војску, 975 „Без пзуна славна. господара,

„Што поквари код нашега књаза;

„Но чујеш ли што ћу говорити,

„Књаз ће тебе жива уватити,

„Је на огањ живи изгорјети. 980 „По разбирај силновиту војску,

„Па ти бјежи, не би л утекао,

„Не би л' своју скапулао главу !“