Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПИ ЛИ »Од крвава Колашина града,

» Ототину нам глава понијеше 80 уБаш од Куча и Васојевића

„И Пипера и Братоножића,

» А највише од двије Мораче.

„Сад нам капљу на Колашин главе. „Нека јаде што нам учињеше, 35 „Но од књаза мене књига дође,

„Да устанем на ноге лагане,

»Да се дижем пџитомој нахији,

»Да искупим књажеву дацију.

»ја сам књаза послушао дивно, 4() И Ђорђију брата оправио

» У нахију у Шабан-агића,

„1е искупи књажеву дацију,

„Понио је у Васојевиће,

„Не дадоше Колашинци Турци, 45 „На друму ми брата дочекаше,

„Брата мога Вукова Ђорђију,

„На друму му главу откинуше,

„Мени тадај очи извадише,

» И противу књаза учињеше, 50 » И узеше књажеву дацију.

„Већ ви немам ни камена казалт'. »ја не могох моје јаде трпјет', „Но се дигох пољу Цетињскоме, „Питах књаза господара свога, 55 „Шеће ли ми изум учињети,

»„Ше би л малу чету сакупио

»Или чету ил велику војску,

»Да ако бих брата осветио,

„На крваве Колашинце Турке, · 60