Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

255

„Који су много јада дали. „Књав ми не кће изун учињети, „Но он мени тако говораше: „„Сјед, Мипљане, на зло ударио! „Знаш, Миљане, јес' ли разумио, „»Кренуо сам министаре царске, „»И консуле од све седам краља, „»Па да иду уз Херцеговину, »»Да утврде Иван-беговину „»Немој чету покупити малу, „„Пемој земљу узмутити турску, „ „јер су Турци давуџије тешке „»Могу Турци мазар учинити, „»Оправити у Стамбол султану, „»Па ме султан хоће опанути, „»Мој Миљане, у седам краљева, „» И поврнут' министаре царске, „»И косуле од седам краљева,

„ „Па бих главу теби посјекао.““ Тадај Миљан сузе пролијева:

„А да што ћу, од Брда главари, „Учинити што ћу од живота #“ Сваки мучи, ништа не говори. Кад то зачу Вишњић Милисаве, Злаћену је чашу потурио,

Капу своју под пазуо бачи,

И овако њима бесјеђаше:

„је ли мајка родила јунака

» У овије двадест поглавара

»Да окупе војску без изума, „Без изума нашег господара“ Кад га чуше од Брда главари,

65

70

То

80

85

90