Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
255
„Који су много јада дали. „Књав ми не кће изун учињети, „Но он мени тако говораше: „„Сјед, Мипљане, на зло ударио! „Знаш, Миљане, јес' ли разумио, „»Кренуо сам министаре царске, „»И консуле од све седам краља, „»Па да иду уз Херцеговину, »»Да утврде Иван-беговину „»Немој чету покупити малу, „„Пемој земљу узмутити турску, „ „јер су Турци давуџије тешке „»Могу Турци мазар учинити, „»Оправити у Стамбол султану, „»Па ме султан хоће опанути, „»Мој Миљане, у седам краљева, „» И поврнут' министаре царске, „»И косуле од седам краљева,
„ „Па бих главу теби посјекао.““ Тадај Миљан сузе пролијева:
„А да што ћу, од Брда главари, „Учинити што ћу од живота #“ Сваки мучи, ништа не говори. Кад то зачу Вишњић Милисаве, Злаћену је чашу потурио,
Капу своју под пазуо бачи,
И овако њима бесјеђаше:
„је ли мајка родила јунака
» У овије двадест поглавара
»Да окупе војску без изума, „Без изума нашег господара“ Кад га чуше од Брда главари,
65
70
То
80
85
90